Kanda Kodža i Nebojša
Nastanak i prvi album Grupa Kanda, Kodža i Nebojša (KKN) osnovana je 1991. godine u Beogradu. Prvu postavu grupe činili su Oliver Nektarijević (vokal), Vladislav Rac (bas-gitara), Rastko Lupulović (električna gitara) i Stevan Dimitrijević (bubanj). Ime benda je nastalo kada su tadašnji članovi, čitajući neke stare prevode romana Dostojevskog, uzeli arhaizme kanda (valjda) i kodža (mnogo), dok je ime Nebojša pripadalo nekom detetu koje je živelo u istom bloku kao i Lupulović.[1] Prvi studijski album Guarda Toma! je izdat 1996. za Metropolis rekords i zapravo je mešavina numera zabeleženih u studiju i snimaka sa koncerata održanih tokom 1995. godine u Domu omladine, KST-u i Bitefu. U međuvremenu, član grupe postao je Marko Petronijević (truba). Na albumu je učestvovao Dejan Vučetić Vuča iz grupe Darkwood Dub. Na ovom albumu čuje se velika energija i živost koncertnih nastupa KKN-a. Najveći hit sa albuma je pesma Priroda. Za razliku od originalnog izdanja snimljenog na kaseti, na CD izdanju iz 2001, zajedno sa pesmama KKN-a, nalazi se i debitantski album grupe Veliki prezir. Rastko Lupulović je ubrzo otišao iz KKN i zamonašio se u manastiru Dečani, a mesto gitariste je preuzeo Ivan Topisirović Top. Proboj grupe i prekid rada Drugi studijski album, nazvan Igračka plačka, izašao je 1998. godine za B92. Album je delimično politički angažovan, što se, osim u njegovom naslovu, najviše čuje u pesmi Proći će i njihovo. Shodno društvenim prilikama, ovaj album je nešto mirniji i mračniji nego prethodni, a sadrži i pesme: Right Direction, S.A.T, Štastopojo, Mediteran... Albumom Igračka plačka, koji je, iako produkciono nesavršen, ponekad pominjan kao najbolji domaći album devedesetih, KKN se probija u vrh beogradske i jugoslovenske muzike alternativnog i progresivnog zvuka. Zajedno sa sastavima Darkwood Dub, Eyesburn i Atheist Rap, KKN se priključuje Otporu, i na svojim koncertima su pozivali publiku da glasa protiv stranke Slobodana Miloševića.[2] Tokom novembra i decembra 1999. godine nastupili su u 12 gradova za vreme turneje Silence won't do, u organizaciji B92, zajedno sa grupama kao što su Darkwood Dub i Sunshine. Turneja je bila vid protesta protiv tadašnjeg Zakona o informisanju, kojim se defakto ograničavala sloboda izražavanja.[3] Ubrzo potom je i Stevan Dimitrijević napustio grupu, a na njegovo mesto je došao Vladan Rajović. Treći studijski album Become (B92 2000) gotovo u potpunosti je otpevan na engleskom jeziku (izuzetak je bila pesma Izlazim). Muzički, primetno je skretanje ka regeu i esid-džezu, uz povremeno korišćenje novih instrumenata kao što su: violina, klavir, trombon, flauta i drombulje. Najveći hitovi sa ovog albuma su pesme Righteous, Life, Nightmare i Izlazim, uz numeru s najkraćim nazivom u domaćoj muzici — E. I ovaj album se odlikuje dubokom svešću o društvenom trenutku, ovaj put nešto univerzalnijom i prefinjenijom — tim pre što je upotrebljen engleski jezik — ali vrlo primetnom. Sledeće godine, usled odlaska Topisirovića u SAD i opšteg stvaralačkog zamora, grupa je odlučila da prestane sa radom, na razočaranje publike. Oproštajni koncert je održan 13. maja 2001. u bašti SKC-a. Druga postava i dalji razvoj Nakon boravka u SAD i povratka u Beograd 2003. godine, Nektarijević je oko sebe okupio novu ekipu muzičara. Novu postavu grupe, osim njega i Rajovića, činili su još Nenad Pejović (gitara), Nikola Novaković (gitara) i Branislav Dragović (bas). Naziv grupe je, međutim, ostao nepromenjen. KKN su snimili i novi album Prekidi stvarnosti, koji su izdali 2005. godine za PGP RTS. Ovaj album, instrumentalno i tekstualno, predstavlja verovatno najzrelije ostvarenje benda. Sa drugačijom i svežijom atmosferom, pesme ovog albuma odišu novom energijom i izlaze van žanrovskih okvira. Izdvajaju se: Plaše dečake, Kad oživimo, Ton po ton i Oliverov, nekoliko godina ranije nastali, solo izraz Ahead There. Na albumu se prepliću rege, džez, rok i hevi metal. Album karakterišu i različiti jezici izražavanja: šest pesama je napisano na srpskom, a četiri na engleskom jeziku. Internet magazin Popboks je ovo izdanje izabrao za najbolji domaći album 2005. godine.[4] U januaru 2008. pojavilo se DVD izdanje Prekid stvarnosti, sa snimcima koncerata održanih u beogradskom Domu omladine 28. aprila 2006. i na festivalu Egzit iste godine. Na disku se nalaze i kompozicije koje je grupa napravila za rok-operu Mozart...Luster...Lustig, kao i fotografije. Peti studijski album KKN-a, Deveti život, objavljen je 15. oktobra 2008.[5], a šesti — Manifest — 4. maja 2011. godine. Grupa je 11. jula 2013. nastupila na glavnoj bini festivala Egzit.[6] KKN su novu pesmu i prateći spot Sve je stalo (u r’n’r) predstavili 28. novembra 2013. u beogradskoj galeriji New Moment.[7] Pesma je snimljena uživo bez ispravki, a pre objavljivanja su je svirali na gotovo svim svojim nastupima tokom 2013. godine.[8][8] Spot je sniman u Piranu, a producirao ga je Lazar Sakan, zajedno sa Raškom Miljkovićem, Darjom Pačevski i Sašom Štihom.[8] Spot je televizijsku premijeru imao 25. novembra 2013. godine na kanalu MTV Adrija.[9] Grupa je najavila da će sledeći studijski album objaviti 2014. godine i da će on doneti promenu zvuka.[8] Vladan Rajović je izjavio: Atmosfera je na snimanju bila odlična, spot je radio naš prijatelj Vladimir Sakan, koji nas dobro zna, i na njegovo insistiranje odabrana je ta pjesma, mada i nama odgovara jer ta numera ostavlja jak pečat i u njoj je zastupljena jaka ideološka maksima, stih iz refrena „Sve je stalo u rokenrol”.